About the Book
izvor: Wikipedia. Stranice: 41. Poglavlja: Alkoholna pic a, Bezalkoholna pic a, Vina, Energetska pic a, Kafa, Mleko, aJevi, Vino, Koka-kola, Votka, ParadaJz, Novi bo ole, Kvas, DiJad io, Tekila, Apsint, Jogurt, Pino noar, Kofein, Medovina, Sake, Kafa i zdravlje, Pro ek, Spisak marki votke, ljivovica, BiJelo vino, Koktel, Pinja Kolada, D ek Danijels, Kokta, RakiJa, Voc ni sok, Alkoholno pic e, Saperavi, Soda voda, Vranac, Crno vino, SangriJa, Rum, ampanjac, Starka, Boza, Fanta, Tonik, Aperitiv, Slad, Martini, Oran ada, Klaker, Blek end vaJt, Viski, Limunada, erbet, Red bul, Topla okolada, pricer, Kabeza, Guarana Knjaz Milo, Liker, SpraJt, D in, Vinjak, TroJka, Vilja lobos, Kafe makiJato, umadiJski aJ, Klekova a, Pelinkovac, Kru kovac. izvod: Vino Je poljoprivredno-prehrambeni proizvod, dobiJen potpunom ili delimi nom alkoholnom fermentaciJom sve eg gro a, kljuka ili ire od gro a vinskih sorti vinove loze. Tako e, vino se mo e praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voc a. Prirodni balans gro a Je takav da mo e da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja ec era, kiselina, enzima i drugih supstanci koJe izazivaJu fermentaciJu. Pic a sli na vinu mogu se porizvoditi fermentaciJom drugog voc a i cvec a: voc no vino, vino od Je ma, od pirin a (sake), meda (medovina), pa ak i od bilja (kinesko vino). KomerciJalna upotreba re i vino Je u mnogim zemljama za tic ena zakonom. Vino poseduJe istoriJu dugu oko 8.000 godina - veruJe se da su prva vina nastala na prostoru dana nje GruziJe ili Irana. Nauka koJa se bavi prou avanjem vina zove se enologiJa. Vino nastaJe tako to se gnje i gro e, a sok koJi se dobiJa gnje enjem naziva se ira. U osnovi proizvodnje vina le i hemiJski proces fermentaciJe, tokom koJeg, pod uticaJem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja razli itih ec era do etanola, pri emu dolazi do osloba anja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermetaciJe obi no traJe nekoliko nedelja, a posle toga vino se pre i c ava i preta e ..."
