About the Book
izvor: Wikipedia. Stranice: 29. Poglavlja: Italijanska vina, Ma arska vina, Slova ka vina, Vino, Kokteli, Pivo, Vino, Prerada gro a u vino, Votka, Novi bo ole, DiJad io, Tekila, Apsint, Medovina, Sake, Spisak marki votke, ljivovica, BiJelo vino, Pinja Kolada, D ek Danijels, RakiJa, Alkoholno pic e, Crno vino, SangriJa, Rum, Starka, Mohito, Bladi Meri, Aperitiv, Slad, Martini, Blek end vaJt, Viski, pricer, Liker, D in, Vinjak, TroJka, Vilja lobos, umadiJski aJ, Klekova a, Barolo, Tokajsko vino, Pelinkovac, Kru kovac, Dani piva, Devica MariJa. izvod: Vino Je poljoprivredno-prehrambeni proizvod, dobiJen potpunom ili delimi nom alkoholnom fermentaciJom sve eg gro a, kljuka ili ire od gro a vinskih sorti vinove loze. Tako e, vino se mo e praviti od nekih delova biljaka i od raznovrsnog voc a. Prirodni balans gro a Je takav da mo e da izazove vrenje bez ikakvog dodavanja ec era, kiselina, enzima i drugih supstanci koJe izazivaJu fermentaciJu. Pic a sli na vinu mogu se porizvoditi fermentaciJom drugog voc a i cvec a: voc no vino, vino od Je ma, od pirin a (sake), meda (medovina), pa ak i od bilja (kinesko vino). KomerciJalna upotreba re i vino Je u mnogim zemljama za tic ena zakonom. Vino poseduJe istoriJu dugu oko 8.000 godina - veruJe se da su prva vina nastala na prostoru dana nje GruziJe ili Irana. Nauka koJa se bavi prou avanjem vina zove se enologiJa. Vino nastaJe tako to se gnje i gro e, a sok koJi se dobiJa gnje enjem naziva se ira. U osnovi proizvodnje vina le i hemiJski proces fermentaciJe, tokom koJeg, pod uticaJem kvasaca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja razli itih ec era do etanola, pri emu dolazi do osloba anja ugljenik-dioksida. Proces vrenja ili fermetaciJe obi no traJe nekoliko nedelja, a posle toga vino se pre i c ava i preta e u buric e ili ba ve. Pored ec era, sok gro a sadr i kiseline koJe su tako e bitne za ukus vina. Ko a i semenke sadr e tanine, Jedinjenja oporog ukusa (kao nezrela dunja) koJa su prirodni konzervansi..."
