About the Book
izvor: Wikipedia. Stranice: 37. Poglavlja: Albert AJn taJn, Nobelova nagrada za fiziku, MariJa Kiri, andrasekara Venkata Raman, LuJ de BroJ, D on ViliJam Strat, Verner HaJzenberg, Vilhelm Konrad Rendgen, Albert Abraham MaJkelson, D eJms edvik, Maks fon Laue, Ervin redinger, Artur Kompton, D ozef D on Tomson, Anri Bekerel, Ri ard Filip FaJnman, Karl DeJvid Anderson, Peter Grinberg, Nils Bor, Guljelmo Markoni, an Batist Peren, AlekseJ Abrikosov, Maks Plank, Enriko Fermi, Johanes van der Vals, Piter Zeman, Feliks Bloh, Pol Dirak, arls Kao, Alber Fer, Oge Nils Bor, Hendrik Anton Lorenc, PJer Kiri, or arpak, Oven Vilans Ri ardson, Karl Ferdinand Braun, Fric Cernike, Padma SubramaniJan andrasekar, D ord Pad et Tomson, Ernest Lorenc, Hideki Jukava, Lav Landau, Robert Miliken, Rikardo akoni, Volfgang Pauli, Stiven VaJnberg, Gustav Ludvig Herc, Maks Born, Joi iro Nambu, Rudolf Ludvig Mesbauer, RoJ D . Glauber, D on Bardin, Entoni D eJms Leget, LuJ Nel. izvod: Albert AJn taJn (nem. Albert Einstein) Je bio teoriJski fizi ar, Jedan od naJvec ih umova i naJzna aJniJih li nosti u istoriJi sveta. Ro en Je u 14. marta 1879. godine u Ulmu, u Nema koJ, a preminuo Je 18. aprila 1955. godine u Prinstonu u Nju D erziJu, u SJedinjenim Ameri kim Dr avama. Albert AJn taJn Je formulisao SpeciJalnu i Op tu teoriJu relativnosti koJima Je revolucionisao modernu fiziku. Pored toga, doprineo Je napretku kvantne teoriJe i statisti ke mehanike. Iako Je naJpoznatiJi po teoriJi relativnosti (posebno po ekvivalenciJi mase i energiJe E=mc), Nobelova nagrada za fiziku mu Je dodeljena 1921. godine za obJa njenje fotoelektri nog efekta (rada obJavljenog 1905. u Annus Mirabilis ili Godini uda") kao i za doprinos razvoJu teoriJske fizike. U narodu, ime AJn taJn" Je sinonim za oveka visoke inteligenciJe ili za geniJa. Predmet njegovih istra ivanja su bile Kapilarne sile, SpeciJalna teoriJa relativnosti (koJom Je uJedinio zakone mehanike i elektromagnetike), Op ta teoriJa relativnosti (uop..."
